Valjevo na moru

Od vojske to Valjevo bi imalo samo policajke, birane po pameti i po lepoti

Milenko Radović

podnaslovi

U državici Valjevo

, sa Valjevom na Moru, neće biti teške industrije, biće riba u vodama i vodenih životinja, biće šljivici i vinogradi, povrtarstvo (tri letine - kao u Misiru), pčelari i grnčari, šljivovice i medovine i vina, i pogače od šljiva, malina i malinade, beli mrs valjevski, pečurke, lekovitih trava medvedničkih i divčibarskih...

Biće u Valjevu na Moru i univerzitet na kome će se učiti maternji jezik i istorija maternjeg jezika, i drugih jezika, i ko se bude dobro uputio u ta znanja, otvoriće mu se i mnoga druga znanja, kašće mu se samo. Zatim će se učiti o životinjama, i o biljkama, i o poreklu Valjevskih planina, o vodama, i o tome šta sve vode znaju i šta sve one pamte, šta je bilo pre početka i šta će biti posle kraja. Šta to beše bez svilenac ili izvor Zelenac, a šta tepsija demirlija i otkuda to i kakve to ima veze? Da li ste se pitali kadgod kud se dedoše lanjski snegovi? Kako je čovek veliki kao kosmos i kako je čovek mali u kosmosu? I da je to svejedinstvo ta lepota koja može i da zaboli i da bude opasna? A zar bi valjalo kada bi bilo lepote bez opasnosti? Imaće Valjevo i veliku biblioteku, bez bibliotekara, i knjižaru i pozorište, nešto kao Tešnjarske večeri, ali nikako i ni na kakav način i da liči na njih.

Ovakvom Valjevu na Moru za predsednika, za onoga koji će svima da služi, dobro bi došao neko ko je po zanimanju i po vokaciji filozof, kao što behu Marko Aurelije ili Fridrih Veliki ili naš Đinđić.

A još i to - kada bude ova promocija Valjeva na Moru da se pozovu svi oni koji su ikada išta doprinosili ovome kraju i ovome gradu i držali pamćenje o njemu, a ostala su im samo groblja i skoro ništa više. To su bili Dubrovčani i drugi Latini, i Madžari, Jevreji i Jermeni, muslimani i Turci, i Rusi braća.